Bojači tamom

Nekad beše jedan dan,

dan što rađa nadu,

snio sam taj divan san,

neki lepši put,

ali jutra, tužna sva,

samo nade kradu,

ponor tame nema dna,

sve je uzalud…

Nekad beše jedan dah,

ličio na sreću,

smirio je slutnju, strah,

nacrtao cvet,

al' ne vredi, uvek ti

koji zlo pokreću

tamom će obojiti

čitav, čitav svet!

Svako bi hteo sve šta vidi, sve šta nema,

nikad ne staje, nikada ne smiri glad,

od pradavnine nit' za trenutak đavo ne drema,

vreba i čeka, pa kad krene ruši, budi bol i jad…

Svako bi hteo, mržnja se budi da procveta,

pa kratko traje mir u tišini, pada noć,

jadne praznine, garant smaka svakog sveta,

od veka do veka gluposti večita je moć!