Nije sreća dozvoljena imat srce od kamena

Svet je nalik tužne šale

za nas koji smo budale,

kada srce na put kreće

često stiže baš u smeće,

nikad kraja bolne priče,

pada tama već dok sviće,

suze kazna su života

zaljubljenog idiota…

 

Svako voli da iscedi

ono šta u tebi vredi,

kad iscedi, ćao đaci,

prosto te u smeće baci,

a ti hvataš neke snove,

neke nade, uvek nove,

dok ti srce suze rađa

ne tone života lađa…

 

Nije sreća dozvoljena

imat srce od kamena,

da bez svakog bola traje

dok se nikome ne daje,

nek ga greju, nek ga maze,

bez milosti nek ga gaze,

a da nikada ne pati,

da ne može za bol znati…