Šta da kažem, Malo moje…

Malo moje, šta da kažem, nisam smeo znati,

da dolaziš, da ćeš Svetu svoje ime dati,

nisam te ni trena ček'o, brinuo u sreći,

od tog bola nikad život neće da izleči…

 

Šta da kažem, tu si gde si, u srce mi stala,

da porasteš sve do neba, zvezdo moja mala,

nek ti život ruku pruža, nek ti pesmu piše,

neka bude ti veselja svakog dana više…

 

Svud te ima, ne znaš stati, nepoznato zove,

polagano, dete milo, u korake nove,

nije zlato sve šta sjaji, dobro šta se hvali,

mnogi su se u toj priči slomili i pali…

 

Nek ti sunce srce greje i zvezdane oči,

ne čekaj jer ništa dobro neće samo doći,

nek ti senka nikad hladna preko duše lega,

nek ti čisto ime bude najjače od svega…

 

Malo moje, šta da kažem, budi uvek jaka,

bolje živi punog srca, negoli stomaka,

čuvaj onog ko te voli, koji ruku nudi,

nećeš često takvog naći, premalo je ljudi…

 

Šta da kažem, tu si gde si, zvezda svome tati,

neću moći više dugo tu, uz tebe, stati,

al' ne brini nikad sama posve nećeš biti,

u svom srcu svoga tatu nećeš izgubiti…