Krila neba…

Tamo gde se suza lomi i u osmehu se nađe,

gde ni ptica stić ne može, ali tebi duša pliva,

tamo gde ni u nemoći nikada ne tonu lađe,

tamo tajna ne postoji, tamo neko sunce biva…

 

Tamo gde se vetrom njišu cvetovima pune grane,

tamo gde se pesme bude da u očima polete,

tamo gde za tren do neba zagrljajem sav svet stane,

tamo želja zvezde zlatne u dodire tople plete…

 

Nema meni, nema tebi, jer postoji samo nama,

tvoja žalost mene boli, moja tebi ne da mira,

ako naopako krene, zajedno i u suzama,

a kad radost izvor budi dlan u dlanu do svemira…

 

Nema tebi, nema meni, nešto takvo ne postoji,

jedno srce, jedna duša, u dva tela, tek onako…

a kad tama, hladna tama, crna krene da osvoji,

tad zaboli to što neba krila nekada si tako…