Osta tek nešto…

Ostao tek končić jedan,

sa kog mi srce visi do neba,

nekad sam bio ljubavi žedan,

danas mi više laži ne treba!

 

Ostala tek zvezda neka,

da s njome može duša mi mreti,

dosta joj da čoveka zalud čeka,

dok govno bi svako ju htelo satreti!

 

Osta mi samo mrvica sjaja

što oko puni, da sme u visine.

Prokleta gamad, baš sva, do kraja,

u vlastitom smradu neka ugine!