Istina samo plače…

Slušam magarca što njače,

vola koji riče,

istina svesvuda plače

već tada kad niče,

nema joj bre sunca, nade,

magarac s lakoćom znade

da su prave baš njegove priče…

 

Čuo sam već puno toga,

umori se uvo,

stigo svak do svoga boga

čim se je nagruvo,

nema brate magareće,

nit volovske neke sreće,

ne mož život da bi je sačuvo…

 

Samo njači, samo riči,

sutra će ti doći,

ne možeš ga mimoići,

jer će danas proći,

neće ti tvoj nisam-znao,

nisam-znao, s kruške pao,

moći baš u ničemu pomoći…

 

Slušam magarca što njače,

vola koji riče,

demokratski može jače,

čak i da utiče,

dok istina zalud hoće

sve iz tame i samoće,

i plače već tada kada niče…