Reka

Taman tako kako vidiš, taman tako reka teče,

ali ne znaš dal' bi htela, ili možda drugde neće,

nit joj vidiš u dubine, nit joj vidiš sve do kraja,

nit na izvoru ne vidiš neke kapi pune sjaja…

 

Ti je poznaješ iz bliza, al' je ne znaš iz daleka,

niti znaš gde koji potok na tu tvoju reku čeka,

gde je kiše, rose pila, gde joj zvezda noću peva,

gde uz nju nek beli cvetak neku pčelu svoju sneva…

 

Ona teče kako teče, o tom ništa te ne pita,

nekad sluša, nekad neće, beži i u trave skita,

ona može i u zemlju, i u stenu da je buši,

nekad nosi, nekad poji, nekad odnosi i ruši…

 

Taman tako, kako čuješ, taman tako ona zove,

uvek nudi neke priče, tebi strane, sasvim nove,

možda bi ti čak i htela neku svoju priču dati,

ali moraš, najpre moraš, svoju reku upoznati…

 

Nije isto što se gleda, dokud tvoje oko stiže,

reka želi puno više, reka želi sebi bliže,

pa dok ti u krv ne teče, dok ne dišeš želje njene,

uvek nova, uvek druga, i po svoje uvek krene…

 

Taman tako kako vidiš, taman tako reka teče,

nekom drugom opet može sasvim drukčije da kreće,

neće reka tebi stati, svoje tajne darovati,

pa da kažeš ja je gledam, ja o njoj sve mogu znati…