Znam te, brate…

Kap po kap, to oblak plače,

polagano, al' sve jače,

neka bol u njemu žudi

da se izlije iz grudi…

 

Kap po kap, iz neke rane,

nema sunca, da mu svane,

nema želje, nema nade,

pa da bol mu tu ukrade…

 

Kap po kap, k'o da ga slama,

preko lica gorka tama,

nema kraja, ne prestaje,

svakom suzom sebe daje…

 

Znam te, brate, ja sam isti,

to se tvoja duša čisti,

nije znala šta će naći

kad će svoje nebo taći…

 

Iz daleka sunce žari,

a za sunce ko još mari,

pa s' lakoćom s' neba pada,

u svemiru hladno vlada,,,