Već zvona zvone…

Došla su čudna

neka vremena,

u govnu sve do kolena,

logika budna

zalud se davi,

bi će u govnu i glavi,

niko ne mari,

pamet je glupa,

a njena radinost skupa,

pa kad pokvari

bi će sve jasno,

ali na žalost prekasno…

 

Štala je štala,

svet bez morala,

u njoj se ždere i sere,

neka i blista,

nikada čista,

ne može šljam da se spere,

tuga žestoka

posvuda stoka,

ona u štali smrad radi,

sebi je glavna,

mada ništavna

sama bi crkla od gladi…

 

Čudna vremena,

lud do ludaka,

stvarnost ko nekakva žvaka,

sudbina njena

da svi je žvaće

ako bar pristojno njače,

štala je štala

i neće stati

dok joj se prava ne skrati,

nije bre šala,

zvona već zvone,

u govna budućnost tone!