Život mi je grdna muka…

Život mi je grdna muka, od početka dalje,

i ne vredi da se kuka, il' u mater šalje,

srcem činim sve šta radim, a sve dublje padam,

kome, bre, da krv'cu vadim, kome da se jadam…

 

Gde god krenem staza nova, neću utabano,

pun ideja, prepun snova, s pesmom neprestano,

sve se ruši šta izgradim, i čemu se nadam,

kome, bre, da krv'cu vadim, kome da se jadam…

 

Ruku pružam da pomažem, i to skupo plaćam,

ne volim da krijem, lažem, pa sve manje shvaćam

šta na ovom lepom svetu, dobrom i poštenom,

žudi da mi stvara štetu, pravi me kretenom…

 

Možda nisam marka prava, pa ne mogu znati,

zašto đavo zavitlava, zašto stalno mlati,

non-stop s njim sam u duetu, borbom izgubljenom,

žudi da mi stvara štetu, pravi me kretenom…

 

Život mi je grdna muka, ali idem pravo,

neće obraz da me bruka, neće ni sam đavo,

sve se ruši šta izgradim, crna tama guta,

kome, bre, da krv'cu vadim zbog iskrenog puta…