Treba sunca…

Treba sunca, barem malo,

da se nebo može nadat,

kad ga oblaci i kiše

teraju do tamnog dna,

kako ne bi odustalo,

smoglo samo sebe svladat,

pa da samo sebi piše

kako može, kako zna…

 

Treba nade, tu i tamo,

kada duši crno preti,

pa ne vidi više želje,

nekog kako, nekog gde,

dovoljan je pogled samo,

pa u njemu da poleti,

da probudi se veselje

i da prolepša se sve…

 

Treba sunca, pogled, nebo,

svetu tame, svetu laži,

da za tren, za delić samo,

korak nađe svoju moć,

i ja – samo to bi treb'o,

pa da život moj mi važi,

da me ne bi samo slamo,

već u jutru budeć noć…