Ustraj, bori se…

Kad se oko tebe ruši,

sve, baš sve, tvoj čitav svet,

ne daj svojoj bolnoj duši,

ne daj prebrzo joj mret,

jer je bolja od planete,

i jer boljeg ima malo,

ne bi bilo veće štete

no kad bi na manje spalo!

 

Ustraj, bori se, nek boli,

gde ne boli Dobra nema,

bol je ta što zna da voli,

najviše ona golema…

 

Kad se ti sve crno piše,

i kad sunce gubi dah,

kad se čini nema više,

i sa njime rađa strah,

nemoj duša da ti krene,

tamo gde sav sjaj se gasi,

gde i zadnja nada vene,

nego ustraj pa je spasi!

 

Ustraj, bori se, nek boli,

gde ne boli Dobra nema,

bol je ta što zna da voli,

najviše ona golema…

 

Ko zna, možda zgoda neka

može opet svetlo dati,

možda čovek negde čeka

da podupre, da te vrati!

Ustraj, dobroga je malo,

i još itekako treba

kako govno ne bi znalo

stići čak do samog neba!