Veni, vidi, viči…

Dođi, vidi, viči,

od očaja, i od besa,

u pak'o ti bilo stići

tražeć svetlo i nebesa!

 

Bolje bi da nisi kren'o,

zalud snaga, zalud želja,

sve je, brale, pokvareno,

samo smradu do veselja!

 

Veni – vidi – beži,

ako imaš kamo, kako,

tu, bre, laje, samo reži

na svakoga svako!

 

Dođi, vidi… ćao,

tamo u daleko neko,

dok još nisi odustao

pa bi samo kraj svoj ček'o!