Ugasila si sve

Ugasila si sve,

što je moglo, nekad davno, lepo biti,

u tami nestaje

zadnji tračak, koji budi želju, san,

kad neki cvetak mre,

da li tada krene gorke suze liti,

il' ga praznina, što ga muči, natera da zamrzi baš svak svoj dan?

Ugasila si sve,

od mog srca tražila si što ne želi,

za tebe važno je

samo ono što podupire tvoj plan,

al', znaš, kad nestaje

onaj pogled, koji s nekim toplo deli,

ničega nema što bi moglo sprečiti da zamrziš baš svak svoj dan.

I baš sve stane,

kada sunca nema, pa u dan da svane,

kada oči više ne stižu do sjaja,

kada reči izgube na toplo put,

i baš sve stane,

u hladnoći pada cvet sa svake grane,

pa i korak stigne do svog jadnog kraja,

kada želja shvati da je uzalud…