Stvarno mi je jako žao

Stvarno mi je jako žao,

ali nisam s' marsa pao,

pa da volim neke grube, što me mlate,

te što stvaraju blamažu,

kradu, varaju i lažu,

koji ponos moj za glavu bi da skrate…

 

Stvarno mi je jako žao,

al' za takve ne bi dao

niti delić svoga srca, svoje duše,

neka ološ bagru voli,

u svom blatu, nek' izvoli,

ali meni neće život moj da ruše!

 

Stvarno mi je jako žao,

nikad nisam s' njima znao,

i ne vuče me, nimalo, da bi hteo,

kako bilo, kako kome,

ja do kraja ću po svome,

davno već je kako taj svoj put sam sreo…

 

Stvarno mi je jako žao,

život tek što nije stao,

pa ću stići još tih nekol'ko koraka,

jes', sve manje za sve marim,

ali neću da se kvarim,

neprihvatljiva mi protuva je svaka!