Dok noć lega…

Sunce ide s neba lica,

moje malo, moje malo,

zaigrale tihe sjene,

moje malo, moje malo,

uskoro i zadnja ptica

svojom pesmom će da krene

među neke tamne grane,

sve dok dan ne svane…

 

Već se pale svetla noći,

moje malo, moje malo,

vetrić skoro da je stao,

moje malo, moje malo,

Mesec skuplja svoje moći,

osmehom je procvetao,

krenuo je da pozlati

dok se dan ne vrati…

 

A ti si još puno sjaja,

kao da mu nema kraja,

ko potoćić prepun sreće,

koja stat za časak neće,

pa da jastuk ga pozove

među lepe snove…

 

Nikako ti mira nema,

ko da vatromet se sprema,

radost napunila oči,

teško će im spokoj doći,

pa se plašim, malo moje,

kako sada stvari stoje…

 

… da će tata prvi poći

u zagrljaj noći…