U hladu smokava…

U hladu smokava se priča budi,

a u njoj nestaje sav svet,

široke nebeske su grudi,

pa srce kreće u svoj let…

 

U hladu smokava samoća peva,

daleko spodobe su zle,

dok misao o suncu sneva,

na spokoj zvezda miriše…

 

U hladu smokava od pamtiveka

i cvrkut ptica gubi moć,

i nestaje nek lik čoveka,

i sve se više spušta noć…