Bio sam…

Bio sam mlad, a sad – seda kosa,

i život što boli do poslednjeg grama,

u duši pakleno, u očima rosa…

Baš lep je taj život što nadanja slama!

 

Bio sam slep, a sad – vide oči,

još bolje no što bi za dobro im bilo,

i tešim se, tešim da skoro ću poći…

Baš lep je taj život što gazi sve milo!

 

Bio sam dobar, a sad – srce štedi,

ne želi, ko nekad, da popreko kreće,

već onome samo što svetlosti vredi…

Baš lep je taj život što ubija cveće!

 

Bio sam, bio, sad, eto, postojim,

i nema mi više ni traga života,

iz dana u dan samo dan neki brojim,

ne pitajuć više »pa gde je lepota«?!

 

Bio sam, bio, sad više me nema,

tek mrvica koja u prošlost se sprema…