Ne pitaj, majko…

Ne pitaj, majko, dok miso te budi,

da li mi sklona je sreća,

previše laži, i premalo ljudi,

pa tuga od sreće je veća…

Zapravo sreću zaboravih davno,

nestale sve njene draži,

sada mi posta za čitav svet ravno,

srce je više ne traži…

Dosta mu bilo varljivih lica,

dosta mu hlada, praznine,

bez neba ne može leteti ptica,

u beskrajnoj tami sve gine…

Ne pitaj, majko, rosa će poći,

pravo u oči, da boli,

ne mož se sreći u zagrljaj doći,

tamo gde ljubav ne voli…