Samo sloga Srbina spašava…

Samo sloga Srbina spašava,

al' mu spasa nema:

gde bez razuma je glava,

životinja drema!

Samo čeka da izađe,

vetrom da se njiše

tamo gde njen meni-slađe

u nadi miriše.

Blesav čoban, šaka soli,

to je ono pravo,

svaka stoka, brate, voli

jurcati bezglavo.

Otvorena vrata štala,

»demokratsko« stanje,

nema mrvice morala,

samo – čisto sranje!

Al' da te utešim, brate,

nisi slučaj redak:

svud bi suncu da uskrate,

gde je majmun predak!