Mi, puževi...

Mi, puževi, smo štetočine!

Ne samo da vremenima prkosimo

dok mukom teškom nosimo

na leđima vlastite tvorevine,

nego nikad ne stižemo

tamo gde, u pravom momentu,

društvo se nađe u svom elementu,

pošto – previše polako gmižemo.

Zapravo mi i ne važimo.

Mi, eto, tek postojimo,

da znojem put svoj znojimo,

za sebe da ne tražimo

i – šta će nam više?!

Nama zvezda osmeh budi

dok nam put za šetnjom žudi

kad otople kiše.