Ode glava…

Krenuo sam put života,

kako zalud ne bi bio,

poput onog hrabrog Skota

kojeg led je zagrlio,

dok je, tražeć staze nove,

izdahnuo svoje snove…

Čast i slava, ode glava.

 

Vetrovi sa raznih strana,

svi bi hteli da potuku,

svaki korak nova rana,

muka ganja novu muku,

reka silnog blata teče

da ukalja, ruši, seče…

Čast i slava, ode glava.

 

Istina u laži biva,

ispod maske bez lepote,

lud je koji Dobro sniva,

nema veće od gre'ote

što u iskrenosti traži

tamo gde ona ne važi…

Čast i slava, ode glava.

 

Svakim dahom novo znanje,

novo znanje veća tama,

u njoj pada radovanje,

snaga nadanja se slama,

čitav svet je grdna štala,

grdna štala bez morala…

Čast i slava, ode glava.

 

Ej bre, Skote, ti se spasi,

smrznuo si želje svoje,

meni poslednja ugasi,

nebo ostade bez boje,

svet je načisto bez časti,

samo čekam kad ću pasti…

Nema časti, nema slave, nema, brate, glave!