Težak je život, nas, seljaka!

Vem, zavedam se, da ne vem veliko, a je res tudi to, da jih je veliko, ki ne vedo, ne znajo niti tega, ker vem, in znam, jaz. Med ostalim, in zgolj za primer - pisati v dveh jezikih. Pravzaprav jih večina niti v enem ne zna...

Znam, svestan sam toga, da ne znam puno, ali je i to istina, da ih nema puno koji ne znaju, i ne umeju ni to šta znam i umem ja. Između ostalog, tek primera radi - pisati na dva jezika. Zapravo većina ni u jednom ne ume... 

 

Težak je život, nas, seljaka,

dan se razvlači k'o nekakva žvaka,

i uvek ima šta da se radi,

te šuma, te berba, te sej i zasadi…

 

Težak je život, borba žestoka,

kreneš na spavanje kad legne koka,

al' brige ne daju, pa noć se razvuče,

a ustaješ pre nego nestane juče…

 

Jes, težak je život, nas, seljaka!

I uvek se nađe, ko prosi, moljaka,

jer ja jedem zdravo, bio i eko,

a on je od ishrane bolesti stek'o…

 

Ma, nije da nije, nađu se crvi,

u baš svakom gradu seljačina vrvi,

što beže sa zemlje, jer radili ne bi,

a selo im vredi – kad zavide tebi!