Beli cvetak

Usred leta, kad procveta,

pa pobeli sunčan dan,

nakon kiše zamiriše,

pogled moj je radostan,

u zelenom zagrljaju

snene trave beli cvet,

misli moje širom znaju,

livada je čitav svet…

Sve šta dođe, jednom prođe,

stiže jesen, letu kraj,

tama zove bele snove

u svoj hladan zavičaj,

samo jedan cvetak beli,

ko za inat, ostaje,

ko bi znao, možda želi

da sa snegom igra se…

Sve prođe, čak i snovi za kraj znaju,

nema ničega što traje, da ne gasi se u noć,

sve prođe, i sitnice lepo daju,

pa u njima život nađe svoju volju, svoju moć…

Jesen pala, zima dala

crn oblak, tmuran dan,

pahuljice kao ptice,

beli cvetak zavejan,

stalno pada, samo lega,

sve u tihom, hladnom snu,

šta se zbiva ispod snega,

jel' još uvek cvetak tu…

Nakon svega i sa brega

sneg se topi, odlazi,

jutro zove priče nove,

da ih suncem oboji,

nekim čudom cvetak beli

još je uvek radostan,

k'o da osmehom mi želi

prolepšati novi dan…

Sve prođe, čak i snovi za kraj znaju,

nema ničega što traje, da ne gasi se u noć,

sve prođe, i sitnice lepo daju,

pa u njima život nađe svoju volju, svoju moć…