Misli mi uhajajo, občasno, v smeri bližajočega se banjaluškega festivala poezije za otroke...ker tam tudi sam nastopam, običajno, pa berem v jeziku okolja (da lahko ljudje prebrano tudi razumejo), tu in tam kakšno pesem zapišem, v srbskem jeziku...
Nekada
davno, nimalo slavno,
beše
to sto posto jesenje doba,
počela
s neba, na zemlju ravno,
da se
ispoljava jedna seoba.
Nestalo
hrane, lišće je spalo,
krošnje
su bile gole i hladne,
pa
drugo ništa nije preostalo
no
put pod noge, za majmune jadne.
Spusti
se život, čupave ćudi,
pa se
uputi svuda da šeta,
nisu
životinje za tela ljudi,
vidi
šta nastade od ovog sveta!
Jes,
ima žilet, al mozgom tupi,
ima i
srce, al zvezde klati,
opet
će Zemlja pamet da skupi
kad
se životinja u krošnje vrati.
Ni komentarjev:
Objavite komentar