Na kraj puta…

Na kraj puta jedna kuća stara,

davno prestala je brojit dane,

nekada je puna žara

znala radosti da stvara,

da joj sunce svakog dana svane…

 

Na kraj puta priča teško diše,

vazduha joj tolko da još traje,

ne da joj se ništa više,

oči su joj pune kiše,

polagano gasi se, prestaje…

 

Na kraj puta svaki korak boli,

kad otpadnu do poslednje laži,

duša rana puna soli

kada beskonačno voli

ono što uistinu ne važi…