Proleće kreće…

Budi se sunce, trava, drveće,

cveće ka svetlosti niče,

putem već svojim proleće kreće,

pticama toplije biće…

Sve više dan oduzima noći,

jutro se ranije budi,

da li će ikako toplije moći

u moje misli, i grudi…

Sve više zvezde radosti broje,

ko da sa neba bi znale

da su mi potrebne, da tuge bi moje

barem za ćasak nek stale…

Budi se sunce, ostaje veče,

da u samoći mi broji.

Jeste, u srce mi lega da peče,

ali u njoj barem laž ne postoji!