Svenule želje…

Stiglo je eto u stare dane,

nebo sve niže, sve više sivo,

radosti malo, na časak svane,

uzalud beše baš sve šta sam snivo…

 

Bile su misli, bile su želje,

bilo je puta na kraj planete,

ali kad život krene da melje

brašno je gorko i prepuno sete…

 

Neće bez želja ničega biti,

u njima reka nadanja teče,

mogu da lete, mogu se kriti,

moje su postale umrlo cveće…

 

Sećanje pamti, prošlost daleka,

bilo je želja, bilo je nade,

al život neće nikad da čeka

dok kreće putem da želje ukrade…

 

Nema bez želja života staze,

sunce ne greje, u mrazu tama,

spodobe neke sve lepo gaze,

u boli drobi se kada se slama…

 

Svenule želje, svenuli snovi,

svenuo život, za čas proleti,

stari su dani, iako novi,

samo se pesma na mene još seti…

 

Stiglo je eto u dane stare,

minut se vuče, tuga mu vlada,

nemaju više šta da mi kvare,

nema sa dna da se igde još pada…