Kad te
videh, juče, zastalo je sve,
osim srca,
koje ludi,
pravo
čudo, moglo desiti se je
da mi
iskoči iz grudi…
Banula
si, s neba, pa u rebra baš,
kao da
sam tako hteo,
i od
tada, to bi trebalo da znaš,
mala,
ja sam sasvim vreo…
I sve od
juče nema meni mira,
muči me
želja da ti čujem glas,
svaki
trenutak tera i nervira,
pa
svojoj želji moram naći spas…
Od juče
ganja tvoja me lepota,
baš ništa
nije isto kao pre,
nema mi
sreće, nema mi života,
za mene
ničeg nema bez tebe…
Nemam
mira, stigla si mi čak u san,
mirisna
je tvoja kosa,
k'o iz
bajke neke bio je moj stan,
ti u
njemu gola, bosa…
Ali s
jutrom, danas, nestalo je sve,
život ništa
mi ne znači,
pa ću
krenut, opet, sad na ulice,
možda
mogu te pronaći…
I sve od
juče nema meni mira,
muči me
želja da ti čujem glas,
svaki
trenutak tera i nervira,
pa
svojoj želji moram naći spas…
Od juče
ganja tvoja me lepota,
baš ništa
nije isto kao pre,
nema mi
sreće, nema mi života,
za mene
ničeg nema bez tebe…
Ni komentarjev:
Objavite komentar