Davno beše jedna zemlja

Davno beše jedna zemlja,

zemlja mira, zemlja sna,

u njoj nade sve su cvale,

u njoj bi pepeljuga…

Davno beše jedna zemlja,

koja nađe sebi put,

kojim korake je male

raširila svetom, svud…

Davno beše jedna zemlja,

gradila je sunca let,

da bi moglo obasjati

svakoga, i čitav svet…

Davno beše jedna zemlja,

koja želela je to

da bi svako mog'o stati

slobodno i uspravno…

Al' nakaza što vreba,

što sebi traži način kako da utoli glad,

što vreba, i što treba

da ruši svako dobro, i da rađa bol i jad,

izvadila je zube,

i požderala zemlju, koja, davno, beše tu,

u zubima se gube

svi silni ideali, a put vodi prema zlu…