Kiša pada

Kiša pada,

a u meni nešto čudno, prazno vlada,

šta ću sada,

nemam želju, nemam nameru, ni put,

gore sveće,

sve se topi, sve se u daljini gubi,

nikad neće,

nikad više neće biti kao pre…

Kiša pada,

već odavno tamne sve su oči grada,

spokoj vlada,

san je stig'o i umirio se svud,

meni neće,

meni nesanica uspomene ljubi,

uvek kreće

tako da u boli noć u jutro mre…

Baš sve su bajke ućutale,

ptice u tami zalutale,

ruže su pale, ne miriše više dan,

zvezde, što nekad su vredele,

više ne sjaje, obledele,

šta će mi želja, šta će nada, šta će san…