To je Dončić…

Ima jedan momak pravi

koji košarkom se bavi,

baca trice, zakucava,

voli da se zavitlava,

igra mu je radovanje,

ko u šnajdera mu znanje

pa u ruci svaki končić

drži Luka Dončić…

 

Krene levo, puca desno,

uz veselje urnebesno,

diže se na noge raja,

Dončića joj nikad kraja,

borbena mu osobina,

nema brate takvog džina

koji ne bi ispo mali

kada Luka Dončić pali…

 

Na Jezera sad je stigo,

prašine baš dosta digo,

ali neka, neka, neka,

tamo ga i kruna čeka,

pljeskavice i musake

bi će još za pune šake,

sve u božije visine

ima Dončić da se vine!

 

Lepo ga je gledati, nabitega z energijo, in kot »otročiča« razposajenega, ko ga zamisel, pravzaprav navdih popelje v izvedbo, in le-ta rodi sadove. To ima v krvi, pa se zmore povsem spontano izkazovati, in prav zaradi tega nasprotnikom tako neubranljivo.