Životinjska reka

Gledam, sve poludelo do kraja,

nigde, nigde mira bar za tren,

prepun svet je nekog lažnog sjaja,

mada na svom putu izgubljen…

Čovek dobrom teži, dobro stvara,

menja, unapređuje taj svet,

a na njemu uvek ista priča stara,

kada reka dostigne svoj let…

Gledam, baš sve dobro u zlu pada,

sve šta čovek gradi, propada,

reka od početka svetu vlada,

njenoj snagi nikad nema dna…

I teče, teče životinjska reka,

da ruši, nosi, i da blatom kalja,

da kvari sve šta barem malo valja,

da zbog nje nada svaka umire…

A bilo bolje, drukčije bi sve,

sve loše moglo zauvek bi stati,

da više niko, nikada ne pati,

kad bilo više bi čoveka!