Pusti, pusti bajke!

Tole sem sicer nameraval nekomu, in nekje drugje, "zalepiti", a nisem. Pa - "lepim" tu...

Otkako nema velikog Tita,

svaka je godina naročita!

Naročita po tome što na vrhove štale

stižu, većinom – silne budale!

Mada…

 

Čovek je, kažu, razumno biće…

Ludost, na koraku baš svakom, niče…

Tu tone, bezuvetno, logike lađa

jer – razum je razum, budale ne rađa!

Pa…

 

Možda će, vremenom, doć do saznanja,

da istina nije toliko baš sjajna,

da, u prošlosti davnoj, je došlo do greške,

i to teške, seksualno strateške!

Jer…

 

Kad Neandertalac, koji izdaleka,

iako majmun, liči na Čoveka,

postane otac, a Čovek majka…

E, tu se završi o razumu bajka!

Ali…

 

Tu i tamo izuzetaka biće,

onih, zbog kojih razvoj niče,

onih što stižu do otkrića…

Ne, nisu geniji, samo – Ljudi, razumna bića!

I opet »mada«…

 

Nestale već su civilizacije.

Nestaće (k'o što se rodile) nacije.

Pred samim krajem, kako teče praksa,

doći će vreme – Pobesnelog Maxa!

 

P.S.

Neandertalac je, tobože, izumro.

Večina populacije ima njegove genove.

Normalno, zar ne?!