Snivao sam svoju dragu

Za spremembo, ena v srbščini...

 

Snivao sam svoju dragu, u postelji punoj cveća,

na licu joj spokoj leži, neka čudnovata sreća,

kosa joj je raspuštena, raspuštena i svilena,

nikad više neće tači moje lice ruka njena…

 

Ko da spava, ko da lebdi, nebom plavim plove,

uzela joj tama brige, uzela joj snove,

tamo gde i vreme staje, tamo gde se suza gubi,

nikad više ona neće mene da poljubi…

 

Uvek tebi, uvek s tobom, reći mi je znala,

osmeha mi svojih toplih sve do sunca dala,

bila mi je bajka nežna, ne bi mogla više biti,

nikad više njene ruke neće me grliti…

 

Snivao sam svoju dragu, ostavi me sama,

nijednom ni jedne reči ružne među nama,

dao bi joj sve šta imam, srce svojih grudi,

samo da se njena pesma ponovo probudi…

Najprej se je melodija porodila, v stilu skadarlijskih starogradskih... do besedila potem ni bilo težko dospeti.