jednom neboplovcu bez tačke

da smo se sreli ti i ja

tamo negde u tvojoj ravnici

tamo gde lega sunce do dna

da otopli krila paloj ptici

 

da smo se sreli na kratko za vek

u kutu u kojem sav svemir se budi

gde pesma je tuga i za tugu lek

dok srce se ne da pa diše i žudi

 

da smo se sreli pa makar u snu

i hvatali slova i rime i snove

ma dobro još uvek si samnom i tu

i sve tvoje stare su večito nove

 

na putu si skupljao dosta gorčine

i tuge su bile duboke dugačke

pa eto ni takvo ti nešto ne gine

da snađeš u pesmi se jednoj bez tačke