Bratska

Sve tmurno, teško, sivo,

a neba ni za nade,

le kaj tega je krivo,

da bog nam upe krade?!

 

I suze, samo niču,

dok vetar grdno bije,

naj gre prav vse k hudiču,

če upa ni, da sije!

 

Ne pominji ga, brale,

jer doć' će iz inata,

ma, itak so ostale

samo podobe blata!

 

Jes', blato nije zdravo,

al' ipak, tama preti,

še zlasti, ko v glavo

ne da luči dospeti!

 

Pa dobro, bi' će kraja,

kad sunce opet svane,

naj up te ne zavaja,

ker – blato še ostane!

 

O čemu tvoja priča,

k'o da smo svak na svoje,

o tem, da v morju niča

se še nebo izpoje!

 

A, to, pa, dobro, jeste,

sad teška su vremena,

in vi za nami greste,

naravnost na - kolena!