Zašto pišem?!

Pišem, da mogu da dišem.

Da mogu međ zvezde, na ljuljašku neba.

I – tamo, dok se njišem,

ništa, ama baš ništa mi ne treba…

 

Pišem, da mogu da letim.

K'o neki potok, sa planine bele.

I – da srca pesmu osetim,

pa čak i boli, što nisu mi svele…

 

Pišem, jer teče kroz vene.

Ja sam tek ruka, što olovku sluša.

I – pesma moja sakriva mene,

u njoj stvarno živi mi duša…

 

Pišem, jer – kad ću stati,

jednoga dana, kad se nebo smrači,

tad će bar reći o meni znati,

i možda će nekoga taći…