Dal' još išta ima?!

Dal' u meni ima išta što bi htelo da poleti,

osim pesme koja čeka da probudi svoja krila,

da poleti, i da mašta, da se nečeg lepog seti,

il' je tama baš do kraja svojim bolom sve prekrila…

 

Možda ima, ko bi znao, sakriveno, u dubini,

pa da tame glad ne preti, ne dohvati, ne ubije,

nije mi baš svega dati nekoj bezdušnoj sudbini,

da me kandžama sakati, i da krv mi svu ispije…

 

Možda ima, možda nema, zalud pitaš, neću reći,

ako nema, nikom ništa, prazne oči su bez sjaja,

ako ima samo zvezda neka to će moći steći,

neka zvezda koja plovi do nebeskog svoga kraja…

 

Možda ima, možda nema, život natera me kriti,

da ne nudim, da ne dajem tamo gde u smeće stiže,

ako ima možda može barem časak nekom biti,

ako nema onda samo korak svom sam kraju bliže…