Ne mož' ispod kože da se krije!

Nije mi do gamadi, nije mi do govna,

nije mi do smrada što se na dve kreće,

jeste, sam, samoća, tuga neminovna,

al uprkos svemu, neću, bre, u smeće!

 

Nije mi do laži, prevara i krađe,

nije mi do maske, koja nema lice,

želim da u čistom vazduhu mi zađe,

a ne tamo gde je ološ, propalice!

 

Nije cesta meni nikad kuća bila,

nisam joj se davo, uzimat je hteo,

svakom što se daje spodoba je gnjila,

a ja trulo nikad ne bi poželeo!

 

Nije mi do svakog, nit mi bit ne želi,

šta je svakom dobro, meni vala nije,

govno nek sa govnom u govnu se veseli,

ne mož ispod kože smrad svoj da sakrije!

 

Nije mi do gamadi, nije mi do govna,

nije mi do maske, koja nema lice,

jeste mi samoća, i tuga, neminovna,

al ne gazim cveće, ne ubijam ptice!