Ovila se bolom pesma

Svaka ptica da bi pevat htela

treba krila, treba nebo,

i sjaj sunca bi joj trebo,

da u njemu pesma bi letela…

 

Svaki cvetak koji želi cvati,

treba put svoj do slobode,

treba svetlost, treba vode,

pa će moći cvati, mirisati…

 

Svako oko, da bi moglo sjati,

treba dušu koja budi,

srce da toplinu nudi,

treba nekog kome će se dati…

 

Meni nema mojih krila,

meni nema moga cveta,

u očima samo sjeta…

pa mi pesma bolom se ovila.