Kad slatko previše sladi…

Prilika ih kvari, lopovima čini,

baš je nepoštena, šta sve od njih radi,

oni su bre čisti, u svojoj tamnini,

oni su pošteni, mada pokvareni…

 

Prilika ih kvari, svak je jedva čeka,

da što više sebi prilikom izvadi,

pa kada ih gledam vako iz daleka:

oni su pošteni, mada pokvareni!

 

I vlast, ona isto jadne ovce maže,

pa im silno smeta, jako im se gadi,

al svaki kom stigne s njom se dobro slaže,

oni su pošteni, mada pokvareni!

 

Cesta im je kriva, uzima živote,

slatko što ih goji, jer previše sladi,

gdegod tikve žive, gluposti tek kote,

oni su pošteni, mada pokvareni!

 

Da poštenje njino može pravo biti,

svet bi samo cvao, bez svake gamadi,

mogao bi snove lepšeg dana sniti…

al – oni su pošteni, mada pokvareni!