Sa njima dišem…

Ne znam ko je kome život dao,

svojoj deci ja il ona meni,

o njima sam maštat znao

još kad nisam se brijao,

stojeć u života nekoj sjeni…

 

Bez njih maltene i ne postojim,

zvezde su mi zlatne, moje nebo,

bez njih uzalud da stojim,

i da neke dane brojim,

bez njih davno već bi otić trebo…

 

Vreme teče, vreme sve okreće,

i početak do svog kraja stiže,

dok sam živ iz mene neće,

samo s njima smem do sreće,

u daljini ne mogu bit bliže…

 

Ne znam ko je kome život dao,

ko je kome manje ili više,

ja bez njih bi odustao,

davno sve do kraja pao,

svak trenutak moj sa njima diše…