Zvezdama moj korak luta…

Nikad vala, nikad nećeš

da me smradom svojim smradiš,

kako kroz svoj život krećeš,

tako mi se samo gadiš,

pa ne vidim nekog puta

na kom bi se mogli sresti,

zvezdama moj korak luta,

a tvoj uvek je na cesti…

 

S ceste nije mi do sreće,

s ceste nije mi do neba,

čista nikad biti neće,

samo smeće na njoj vreba,

dok je zvezdama da zlate,

da u tamu hladnu žare,

možda u njoj čak i pate,

al se smradom ne pokvare…

 

To šta svakome je dato

meni ništa baš ne znači,

ne može nikakvo blato

do mog srca put pronaći,

a ti kako možeš ići,

tako neka ti i bude,

meni govno ne doliči,

više volim neke ljude…